Поводом "хитног усвајања" измена и допуна Локалног Акционог плана за запошљавање у Општини Параћин, Јовица Рајић је истакао да више пута до сада, па и овом приликом нешто усвајамо по “хитном поступку”, а да се локална власт мери и по томе колико је успела да побољша квалитет живота својим грађанима, односно колико је успела да им побољша егзистенцију, иако је дотични закон ступио на снагу 7. маја 2015, поново се нешто у СО Параћин спроводи по хитном поступку, а да није баш тако. Само 1 став је у суштини промењен, па није реч о запошљавању, већ пише радон ангажовање.

Наведена измена, неће ништа променити у квалитату живота наших грађана, нити у приоритетима запошљавања. Ако је наведено да су јавни радови приоритет, постоји тамо читава једна лепеза у националном акционом плану за запошљавање, али ми смо се определили да то буду јавни радови, са скромних 1.200 000 – 1.300 000 динара, на уређивању водотокова и последица од поплава. Више пута се већ чуло да општина Параћин ништа не сме да ради док не пита Србија воде, па онда није баш најјасније о чему се овде говори, јер шта ту људи треба да раде, кад ту треба ангажовати тешке машине итд.

Дакле, поново долазимо до поља политике и упошљавања заслужних из кампање, чланова владајућих странака. Врло је јасно да овде нико не покушава да запосли неког. Да смо то хтели, не би ове људе претворили у социјалне случајеве, јер им тражимо да кроз јавне радове и назови послом од пар месеци да буду лојални, са потенцијалном могућношћу да буду поново изабрани за јавне радове. Овај акциони план који је усвојен, још у фебруару, или марту ове године, нама неће донети ништа ново,И поново ћу активирати своје одборничко питање – Колико је људи, по основу овог акционог плана, запослено у Општини Параћин? Шта смо урадили по том питању, да добијемо један пресек ангажованих пара и ангажованих људи, и у којим областима? Потпуно је запостављен пројекат самозапошљавања, где Општина треба да издвоји нека средства, која уопште не зависи од тога колико Национална служба треба да издвоји. Где је пројекат стимулација предузетника за отварање нових радних места? Да ли се ти људи који се запосле на временски рок од 3 месеца претварају у таоце који треба да слушају, јер ће у противном бити одстрањени из тог посла? Питање запошљавања у Општини Параћин је потпуно илузорно, јер је ова власт од 2000.год, па на овамо – све што је могла да угаси, угасила је. Ми смо сва велика предузећа једноставно препустили сами себи, људи су отишли на улице, а сад очекујемо да од акционог плана запосли неког?

Одборник СНС Параћин Зоран Јовановић рекао је:
Расправљамо о теми која је сама по себи најбитнија, а у којој немамо никакве резултате годинама. Успели смо да сахранимо Штофару, па редом све фабрике, па кад је изгубило посао негде око 11. 000 људи, е онда смо сад почели да предузимамо мере како да запослимо 10, 15, или 27 људи,итд. Ово је једна стратегија, где ми сад као треба да расправљамо о томе, да ли смо добро усмерили средства, и да ли ће то имати неке резултате, а у ствари контраметодом, смањујемо број људи који данас имају посао, и долазимо на онај ниво, када границе и нема, а ми улазимо у дискусије тог типа – да ли ћемо да уложимо пар милиона динара у неку врсту запошљавања, неког броја људи, привремено, на 2 или 3 месеца. То је тема која захтева једну другачију анализу, и потпуно другачији приступ. Манипулација сиротињом је нешто стварно најгоре, иако је кажу у политици све дозвољено. Постоје људи чији глас можете да купите за 1 кг шећера, брашна и свега осталог, да са неком причом о краткотрајном послу, велики број грађана Општине Параћин можете да срозате на то. Тема о којој стварно треба да расправљамо је који је број људи који се требају запослити на неодређено време. То су резултати, и то је оно што практично можемо да одрадимо. Да ли је то већи, или мањи број, у односу на прошлу годину. То је оно што се зове покушај усмерења. Ово данас што имамо, без обзира колико је он Закон или не, долазимо практично на једну обичну нулу. Имамо људе волонтере, или пише на њиховим блузонима некакве ознаке – јавни радови итсл, али је то срозавање човека, који живе поред нас, који гласају за нас и покушавају једноставно да преживе. Жеља да се на било који начин заради, жеља да се неки њихов запосли, постаје једна опасна тема за манипулацију којом сви хоће да баратају. Замислите само те људе који се годинама окрећу, на по 3 месеца, 6 месеци, они су наводно волонтери, па су на пробном раду, па се шаљу на неке друге послове, најчешће пред изборе, али не заборавите да се зато сваке године смањује број људи у општини Параћин, у просеку сваке године из Параћина, по разним основама одлази 700 људи, у анализи последњих 10 година. Са таквим темпом понашања, ми ускоро нећемо имати нити коме ово да причамо, нити коме да се хвалимо, тј. дошли смо на неки начин до дна. Да ли постоји план како да спасимо нешто што се може спасти, да спречимо отпуштање радника, као први корак, па онда полако да кренемо у позитивном смеру. Прича о приватним фирмама у којима раде по двоје људи, они ће да спасу Параћин, а да се затворе 11.000 радних места, потпуно је неодговарајућа за овај начин. Ако постоји политичка воља овде у Параћину, да СНС помогне са републичког нивоа, треба видети о озбиљном усмеравању, па тек о озбиљном разговору на ову тему. Ова тема, о запошљавању 27 волонтера који ће бити срећни што су почистили град, или не знам шта су радили 3 месеца, заиста је ружна и мислим да није достојна ове Скупштине, рекао је Јовановић на крају.

Рајић је нагласио да стари подаци од 2010.год на овамо нису спорни у Акционом плану, али је у оквиру одборничког питања јасно питао шта је са резултатима за ову 2015. годину, која су то средства утрошена и колико се људи запослило? Потом је упитао Далибора Митића, председника Савета за запошљавање, да ли је као председник овог Савета пошто има само саветодавна овлашћења, пропоручио Председнику Општине, Већу или Скупштине Општине, да додељена средства буду већа? Да ли је Митић указао на могућности које се нуде преко Националне Службе за запошљавање, јер постоје 4 – 5 тачака, од којих смо се ми као општина определили за јавне радове? Да ли је речено да је то мало пара, да ли се остварио контакт са Привредним Саветом? Како се комуницира са њим? Како размишља канцеларија за Локални Економски Развој? Да ли је одржан заједнички састанак са Нац. службом за запошљавање? Да ли је из тога изашла стварно смешна сума од 1 300 000 динара на милијарду и по динара буџета? Дакле, најважнија тема у Општини, за њу је опредељено, мање од 1 промила буџета. То је велики проблем како смо тој теми приступили, и како формално заузимамо та места на којима седимо, и једноставно кад дођу овакве теме, гледамо да их што пре завршимо и скинемо са дневног реда, нагласио је Рајић.