Били смо сведоци најцрњих 48 сати у историји Србије. Младост, наша деца, убијена у цвету младости. Заједно са целом Србијом и чланови ОО СНС Параћин су туговали, шокирани и у неверици да се ово нама дешава. Тај шок и неверицу је, на кратко, заменила тотална запањеност, запањеност делом опозције. Док је Србија туговала за својом децом они су позивали на протесте и тражили оставке за политичке обрачуне. Свака реч осуде за овакве поступке се чини недовољном. Никада и нигде се овакве монструозне трагедије нису користиле у политичке сврхе, ни у Америци, Немачкој, Норвешкој, Француској, Енглеској, нигде, само данас, само “српска” опозиција и само у Србији. Ми једноставно немамо речи да одговоримо на такав степен безобзирности, недостатка емпатије и политичког опортунизма, јер смо пре свега људи, мајке, очеви, бабе, деде па тек онда чланови, доктори, професори, правници, економисти, пољопривредници итд... Нити један члан ОО СНС Параћин, а верујемо ни већински део Србије, не може да схвати да неко користи овакву трагедију за политичке поене, то нормални људи, родитељи не могу да схвате. У политичкој арени смо увек спремни да изађемо и да се боримо, да радимо више, брже и боље од свих, да смо увек спремни да изађемо на изборе и да проверимо народну вољу. Да се боримо резултатима, програмом и визијом боље Србије, за нашу децу. Све смо то спремни али да трагедију наше деце неко користи као политичку платформу за своје себичне политичке апетите, на то једноставно нисмо спремни политички да одговоримо. На то одговарамо људски, родитељски, српски! Против таквих борићемо се до задњег, до задњег атома снаге, никад јаче! Никад али никад неће победити Србију! Никад српској деци неће узети њену будућност, НЕЋЕМО ИМ ДОЗВОЛИТИ! ОО СНС Параћин не осуђује ово, не знамо ни како да га назовемо што опозиција ради, ово злодело против разума и родитељског и хуманог сентимента, јер нема потребе, сами су себе осудили у очима свих. Не осуђујемо опозицију, само их се гнушамо и стидимо јер друго и не заслужују.